Mrvica Života

          Htjela sam nekoliko postova do sada napisati.
          Sa suprugom sam radila marmeladu od vinogradarskih breskvica i grožđa i mislim si kad fotkam rezultat pisati ću o tome. Naravno da nisam fotkala, a sad je već dobar dio marmelade podijeljen i pojeden, a postupak zaboravljen. :lol
           Neke stvari su se izdogađale, ali nisam taj čas mogla o tome pisati, a navečer doma nisam uspjela doći na komp pa je isparilo. I tako je prošlo nešto vremena od zadnjeg posta.
          Od mojih željica za bavljenje hobijima ništa konkretno osim još jedne Burde u kolekciji, ali šivaći stroj još nisam izvadila. Nisam ni krojeve iskopirala i izrezala. Pregledavam, biram što bih, a materijali čuče u ćošku, čekaju bolju volju.
           Glavni problem je što baš nisam od pospremanja. Točnije rečeno mrzim spremanje. Peglat ću, kuhat ću, odrađivat ću s klincima njihove zadaće i učenja, peći kolače, odrađivat svega i svačega, samo mene tjerajte na svakodnevno pospremanje. Zašto je to problem: jedini prostor koji mi je koliko-toliko prihvatljiv za šivanje i krojenje je kuhinja i kuhinjski stol, a to znači da bih kasno navečer, nakon završenog rezuckanja i šivuckanja trebala pospremiti. Bljak, sa velkim B.